Pop devojka odrasla u hip-hop kvartu.
Skylar Grey je glavni i odgovorni "krivac" za Eminem-ov hit "Love The Way You Lie". Takodje ste njeno ime mogli pročitati i čuti u Dr Dre-ovom hitu "I Need a Doctor" i u pesmi "Coming Home". Sem toga, ona je izdala album "Like Blood Like Honey" pod njenim pravim imenom Holly Brook. Nakon izdavanja dva relativno neuspešna singla "Dance Without You" i "Invisible" (od kojih se ovaj drugi definitivno trebao naći na albumu). Zapravo, ovo njeno "prvo veliko" izdanje se trebalo zvati "Invisible" a za naziv je "krivac" niko drugi nego Marilyn Manson sa kojim je ona snimila pesmu koja se takođe trebala naći na ovom albumu. Pretpostavlja se da je Skylar imala u glavi jedan koncept a njen producent Alex da Kid i kasnije Eminem imali nešto malo drugačije. Nešto je bilo trulo u državi Danskoj, čini se.
"Don't Look Down" je fantastično pop izdanje, možda i najbolje ove godine do sada. Iako sam zvuk nije ništa novo i revoluciarno, Skylar je dašak originalnosti na stranoj pop sceni. Njen glas je hipnošiću i prosto prilikom preslušavanja albuma, nemoguće je zastati na trenutak. Ovaj album se sluša ceo, u jednom cugu i funkcioniše kao celina. Pohvala za Skylar što nije napravila album sa nekoliko singlova, dok ostatak predstavljaju neispirisane otpatke. Svaka pesma je posebna i ima dušu, poput Skylar. Ni u jednom trenutku ona ne zvuči neispirisano, dosadno.
Slušajući album, primetio sam da Skylar prolazi kroz jednu vrstu transformacije. Album otvara "Back from the Dead" gde je zbunjena i zatečena da bi već u "Final Warning" postala odlučna i hladnokrvna. U "Weirdo" ona se ponosi što je drugačija, mračna i frik dok u "Shit, Man!" ona ostaje trudna i puna pitanja. Suvišno bi bilo da svaku pesmu opisujem, jer one se trebaju poslušati. Skylar uspešno pretapa emocije iz jednog dužeg vremenskog perioda koje su prouzrokovane prošlošću, sadašnjošću gde ona stiče slavu kao i razmišljanima o budućnosti.
Mane albuma definitivno nisu lako uočljive. "Don't Look Down" na trenutke zvuči jednolično. Međutim, za ovo ne krivim Skylar već producente koji su se sigurno držali jedne direkcije. Skylar bi trebalo da, ukoliko bude snimala novo izdanje, preuzme više kontrole i da ne dozvoli da je producenti uslovljavaju i koče. Isto tako, njeno "veselo" izdanje (veselo je pod navodnicima jer Skylar je definicija suprotnosti vesele devojke) u "C'mon Let Me Ride" bi mogli da vidimo češće.
"Don't Look Down" je odlagan i odlagan da sam u jednom trenutku pomislio da nikad neće biti izdat. Čekanje se definitivno isplatilo. Nekomercijalni pop album koji se može slušati svaki dan napisan i ispevan od pop devojke odrasle u hip-hop kvartu.
OCENA: 4,5/5
Skylar Grey je glavni i odgovorni "krivac" za Eminem-ov hit "Love The Way You Lie". Takodje ste njeno ime mogli pročitati i čuti u Dr Dre-ovom hitu "I Need a Doctor" i u pesmi "Coming Home". Sem toga, ona je izdala album "Like Blood Like Honey" pod njenim pravim imenom Holly Brook. Nakon izdavanja dva relativno neuspešna singla "Dance Without You" i "Invisible" (od kojih se ovaj drugi definitivno trebao naći na albumu). Zapravo, ovo njeno "prvo veliko" izdanje se trebalo zvati "Invisible" a za naziv je "krivac" niko drugi nego Marilyn Manson sa kojim je ona snimila pesmu koja se takođe trebala naći na ovom albumu. Pretpostavlja se da je Skylar imala u glavi jedan koncept a njen producent Alex da Kid i kasnije Eminem imali nešto malo drugačije. Nešto je bilo trulo u državi Danskoj, čini se.
"Don't Look Down" je fantastično pop izdanje, možda i najbolje ove godine do sada. Iako sam zvuk nije ništa novo i revoluciarno, Skylar je dašak originalnosti na stranoj pop sceni. Njen glas je hipnošiću i prosto prilikom preslušavanja albuma, nemoguće je zastati na trenutak. Ovaj album se sluša ceo, u jednom cugu i funkcioniše kao celina. Pohvala za Skylar što nije napravila album sa nekoliko singlova, dok ostatak predstavljaju neispirisane otpatke. Svaka pesma je posebna i ima dušu, poput Skylar. Ni u jednom trenutku ona ne zvuči neispirisano, dosadno.
Slušajući album, primetio sam da Skylar prolazi kroz jednu vrstu transformacije. Album otvara "Back from the Dead" gde je zbunjena i zatečena da bi već u "Final Warning" postala odlučna i hladnokrvna. U "Weirdo" ona se ponosi što je drugačija, mračna i frik dok u "Shit, Man!" ona ostaje trudna i puna pitanja. Suvišno bi bilo da svaku pesmu opisujem, jer one se trebaju poslušati. Skylar uspešno pretapa emocije iz jednog dužeg vremenskog perioda koje su prouzrokovane prošlošću, sadašnjošću gde ona stiče slavu kao i razmišljanima o budućnosti.
Mane albuma definitivno nisu lako uočljive. "Don't Look Down" na trenutke zvuči jednolično. Međutim, za ovo ne krivim Skylar već producente koji su se sigurno držali jedne direkcije. Skylar bi trebalo da, ukoliko bude snimala novo izdanje, preuzme više kontrole i da ne dozvoli da je producenti uslovljavaju i koče. Isto tako, njeno "veselo" izdanje (veselo je pod navodnicima jer Skylar je definicija suprotnosti vesele devojke) u "C'mon Let Me Ride" bi mogli da vidimo češće.
"Don't Look Down" je odlagan i odlagan da sam u jednom trenutku pomislio da nikad neće biti izdat. Čekanje se definitivno isplatilo. Nekomercijalni pop album koji se može slušati svaki dan napisan i ispevan od pop devojke odrasle u hip-hop kvartu.
OCENA: 4,5/5
Нема коментара:
Постави коментар